Eunet

Slepi i sport

 

 

Populacija osoba sa senzornim invaliditetom se definitivno smatra najsportskijom populacijom u odnosu na ostale grupe I kategorije osoba sa invaliditetom.

Reč je zapravo o ljudima očuvanih fizičkih funkcija organizma sa izraženom potrebom za kretanje, samostalno ili uz pomoć pratioca.

Repertoar sportskih disciplina kojima se slepi i slabovidi bave je toliko dug, da se skoro I ne razlikuje od onog koji je na ponudi zdravoj populaciji.

 

 

Generalni sekretar IBSA (international blinde sports association) je govoreći o sportskim potencijalima slepih pre 10 godina javno postavio pitanje “Čudi me da se slepi u americi još uvek ne bave I bejzbolom, ali verujem da je pitanje dana kada će se I to dogoditi?”

 

Verujemo da dobar deo odgovora na ovo pitanje leži baš u golbalu, odnosno priči o njegovom nastanku i razvoju.

 

Golbal se smatra ličnom kartom slepih sportista, upravo zbog svoje jedinstvenosti I utiska koji ostavlja kod posmatrača.

 

Ovu zvučnom loptom su osmislili oslepeli nemački I austrijski veteran iz drugog svetskog rata za vreme svoje rehabilitacije u jednoj austrijskoj banji 1946.

 

U želji da se rekreiraju, pokušali su da igraju fudbal ozvučenom loptom, tako što su fudbalsku loptu ozvučili spolja metalnim zatvaračima za flaše nanizanim na mrežu kojom su opleli loptu.

 

Sve ovo je bilo dobro dok ovako ozvučena lopta nije povredila lice jednog igrača, nakon čega se došlo na ideju da loptu treba ozvučiti iznutra.

 

Izvorni naziv današnjeg golbala je bio rolbal , od nemačkih reči roller – kotrljanje i ball – lopta, što bi u bukvalnom prevodu značilo kotrljajuća lopta.

 

Rolbal je u paraolimpijski program zvanično uvršten na paraolimpijadi u Torontu 1976, a sredinom osamdesetih je odlukom međunarodne federacije za sport slepih IBSA njegov naziv promenjen u goalball iz razloga da bi neupućenima bilo sasvim jasno da je cilj igre gol, a ne puko kotrljanje lopte od strane slepih igrača.

 

Igra je konstantno unapređivana: početni obim lopte je znatno smanjen a njena težina sa prvobitne od 2,5 kg svedena na 1,25 kg u cilju dinamičnosti.

 

Golbalom se bave I lica sa malim procentom ostataka vida pod uslovom da kao obavezan detalj imaju neprozirne naočare ispod kojih se čak I tuferišu očne duplje, jer bi I sam osećaj svetlosti mogao dovesti nekog igrača u priviloegovan položaj.

 

Igra se odvija na reljefno obeleženom igralištu odbojkaških dimenzija, a linije se formiraju tako što se puniji kanap prilepi za parket širom lepljivom trakom pa se tako reljef može osetiti I dodirom noge.

 

Tim sačinjavaju 3+3 igrača sa po obe strane a poluvreme traje 15 minuta.

 

Reč je o izuzetno zahtevnoj igri koja iziskuje dobru fizičku I psihičku spremnost zbog njenog baziranja na izuzetnoj koncentraciji igrača.

 

Koristi se oprema golmanskog programa za fudbal sa ojačanjima na kolenima i laktovima a pri izboru patika void se računa da imaju tanje đonove zbog potrebe osećaja reljefne podloge.

Golbal, kako je autor knjige “slepi i sport” defektolog Novak Ražnatović napisao predstavlja izraz modernosti slepih jer nije improvizacija ni jedne igre, kao što je to slučaj kod sportova kojima se bave osobe sa telesnim invaliditetom: sedeća odbojka, košarka iz kolica i sl.

 

Reprezentacija SFRJ je imala izuzetne uspehe u golbalu i ostalo je zabeleženo da je upravo ona iz Španije uoči uvođenja sankcija SR Jugoslaviji donela poslednje sportsko odličje.

 

Tadašnja generacija golbalista je bila osvajač regionalnih, evropskih, svetskih I olimpijskih medalja, ali je uvođenjem sankcija ova kategorija nepopularnog sporta pretrpela štete od kojih se još uvek nij eoporavila.

 

I pored pomenutih fantastičnih rezultata, u našoj zemlji nikada nisu stvoreni regularni uslovi za odigravanje global utakmica, tako da nismo imali uslove za organizaciju zvaničnih međunarodnih mečeva.

U želji grupe entuzijasta da reafirmiše posrnuli golbal I animira dolazeću generaciju mladih, 1988. Je nastao global Klub Junior koji je svojim imenom apostrofira ciljnu grupu.

 

Junior je prvi zvanično registrovan global Klub u zemlji, ali I prvi iz paraolimpijskog sektora, jer su do tada postojale samo sekcije pri udruženjima osoba sa invaliditetom.

 

Ovaj primer su kasnije sledili I drugi, tako da je jean od uspeha Kluba I taj što se ovaj trend nastavlja.

 

Međutim, Junior je pokrenuo izradu portabilnih golova za global koji su zbog dužine prečke od 9 metara I potrebe montaže I demontaže složeni za izradu, pogotovu ako neiziskuju veće serije.

 

Junior je prvi par golova poklonio Školi z aučenike oštećenog vida u Zemunu, drugi napredniji je koristio do pre dve godine, da bi uz podršku preduzeća NISAL iz Niša došao do aluminijumskih profila koji omogućavaju izradu optimalne verzije golova za global.

 

Takođe, jedini pojam vezan za global u Srbiji na internet pretrazi u moru takvih širom sveta vezuje se za Junior koji je još 2001. Izradio sajt www.goalball.co.yu , danas www.goalball.rs I www.goalball.co.rs

 

 

Imajući u vidu brojne specifičnosti paraolimpijskog programa, jedinstvenost nekih disciplina, zavisnost od asistenata, odnosno izuzetno zahtevan sistem od trenažnog procesa do samog takmičenja a samim tim I visoke troškove u nepopularnom I neprofitabilnom sportu, menadžment Kluba se još u samom startu opredelio za razvoj usluga, kako prema sportistima I njihovim porodicama, asistentima I trenerima, tako I prema medijima od kojih se očekuje publikovanje događaja u cilju afirmacije paraolimpijskog sporta.

S obzirom na činjenicu da je, još uvek aktuelni, ali u razvijenim zemljama davno prevaziđeni princip organizovanja Saveza slepih I dalje glavni demotivišući faktor za uključivanje mladih u sportski život, rukovodstvo Kluba je već prilikom osnivanja apostrofiralo usluge kao sektor na kome treba raditi paralelno sa marketingom

S toga, čini se da za svih 13 godina postojanja Kluba ne postoji marketinški potez koji nije bio u funkciji usluga.

Polazni osnov za izgradnju ovakvog stava utemeljen je u činjenici, da na tržištu u slobodnoj prodaji, većina specifičnih rekvizita za paraolimpijske sportive nije dostupna.

Pošto aktuelna institucionalna sistemska rešenja, ne samo da sportske rekvizite ovog programa ne tretiraju kao prioritetna pomagala, već im uopšte ne daju status pomagala bilo kog ranga, jedan od prvih poduhvata u Klubu je apliciranje kod NVO-a projektima kroz koje se obezbeđuju sportski rekviziti.

U međuvremenu, paralelno sa nabavkom rekvizita, kao prethodnica sportskim aktivnostima velika pažnja je posvećena edukaciji sportskih radnika i trenera.

Menadžment Kluba je organizovao seriju seminara i treninga, ali je i pohađao iste u organizaciji drugih.

Klub je inicijator osnivanja i jedan od osnivača: Sportskog Saveza slepih i slabovidih Srbije, Parabiciklističkog Saveza Srbije i lokalnog inkluzivnog tima (LIT) u Kragujevcu posredstvom kojih je konektovan sa međunarodnim sportskim asocijacijama i domaćim državnim institucijama u cilju prohodnosti ka sistemskim takmičenjima, odnosno finansiranja aktivnosti.

Stručnjaci PK Junior su prezentovali nove discipline paraolimpijskog programa I obavili niz predavanja i treninga u Školi za učenike oštećenog vida “Veljko Ramadanović” u Zemunu, “Centru za slijepu i slabovidnu djecu i omladinu” u Sarajevu, odnosno Savezima slepih Banja Luka, Zagreb, Novi Sad, Beograd, Niš, Kruševac, Vranje i dr. sa tendencijom natavljanja ovog niza.

 evac, Vranje i dr. sa tendencijom natavljanja ovog niza.

 

Ove aktivnosti su realizovane transparentno, najčešće uz izuzetnu medijsku podršku i pažnju, tako što su obavljane u okviru maratonskih tandem-biciklističkih pohoda “Kragujevac – Mostar” i “Subotica – Vranje”, ali I na druge načine.

 

Prilikom gostovanja u navedenim organizacijama i ustanovama, Klub je preporučivao domaćinima, (što je najčešće i usvojeno) da obavezno pozovu predstavnike lokalnih samouprava, privrednih subjekata i finansijskih organizacija kao potencijalne sponzore, odnosno donator.

 

Praksa je pokazala da je ovo bio ispravan način za omasovljavanje tandem – biciklizma.

 

Zašto?

Tandem – bicikla PK Junior dobijena iz donacije USAID-a 2004., bili su zapravo prvi sportski tandem bicikli na prostoru Balkana, dok ih danas zahvaljujuži aktivnostima Juniora samo u Srbiji ima 15, u BiH 8, Hrvatskoj 2.

 

Zanimljivo je da su se posredstvom kontakta na sajtu, Klubu javili I pojedinci iz najšire populacije stanovništva sa pitanjem: “kako mogu nabaviti sportsku ili rekreativnu verziju tandema?”, tako da ih je trenutno I više od navedenih cifara koje se odnose na klubove i Saveze slepih i slabovidih.

 

Zašto je toliko pažnje posvećeno razvoju tandem biciklizma i pružanju usluga u ovoj discipline?

Upravo zato, što je angažovanje asistenata i trenetra za individualni rad sa sportistima oštećenog vida skupo i samim tim neodrživo na duži period, a s druge strane angažovanje volontera nepraktično i bez značajnih rezultata.

 

Kopilot oštećenog vida u tandemu sa pilotom zdravog vida ima izajednički cilj jer deli zasluge za uspeh I nagradu, ima osećaje: suverenosti, ravnopravnosti, vrednosti i samopoštovanja jer angažuju istu snagu sa jedinom razlikom što su pilotu poverene upravljačke i kočione komande.

 

Trenerima, odnosno pilotima je ovakav trening zanimljiviji I samim tim održiviji a osećaj timskog rada u biciklizmu prija obojici zbog čega ovakav trening doprinosi poboljšanju forme i za druge sportove, pa samim tim dobija dimenziju održivosti što su iskustvo i praksa na najbolji način verifikovali.

 

 

Omasovljavanje tandem biciklizma uslovilo je potrebu pojedinaca za nabavkom statičnih sobnih trenažera za kontinuirani rad tokom zimskog perioda u kome su slepi sportisti potpuno samostalni jer rade u kućnoj verziji I pitanje je dana kada će sobni trenažeri I trake za trčanje dobiti status pomagala koja će biti dostupna pod veoma povoljnim uslovima jer se ovo pitanje već postavlja na važnim forumima.

Eunet